Мени

Контакт

Oirelingua
Homepage > Gramatika
Gramatika

06.05.2012 12:48
OJIR - OIRE
GRAMATIKA OJIRA  (GRAMATIKA DA LINGUA OIRE)

	1. PISMO (ABOGODU)
Pismo Ojira koristi 20 latiničnih slova: A, B, G, D, E, Z, I, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, V, F, C . Svako slovo predstavlja jedan glas tako da Ojir ima 5 samoglasnika (A, E, I, O, U) i 15 suglasnika (B, P, D, T, G, K, Z, S, R, L, N, M, V, F, C) dok izvorno pismo, flatalana (FLATALANA), koje ima 21 nelatinični znak (od kojih jedan nema glasovnu vrednost već je “nosilac dijakritičkih samoglasnika” ili odvaja pojedine znakove da ne bi došlo do dvosmislenih reči), se i ne koristi (prvenstveno zbog kompleksnog načina zapisivanja samoglasnika E, I i U i zbog težeg čitanja ali i zbog nepostojanja određenog fonta).
	2. AKCENAT (ASENTU)
Ne postoje posebna pravila jer akcenat nema nikakvu posebnu funkciju u Ojiru ali se preporučuje dug kod imenica i prideva na pretposlednje slogu (NOMÉNA, RUFÓLI, BONÓLO, BONOLÓA), dug kod zamenica, brojeva i priloga na prvom slogu (MÓ, MÓA, KÓMI, MÁKOBI, ÉNO) a kratak kod glagola i ostalih vrsta reči na poslednjem (ETÈ, KABETEMÈ, ENÈ, DÀ) jer tako reči Ojira lepše zvuče.
	3. REČI (VERBALI)
Postoje 10 vrsta reči: imenice, zamenice, brojevi, glagoli, pridevi, prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce, od kojih većina obično ima određene završetke. U Ojiru reč mora imati barem dva  glasa. Grupisanje samoglasnika prilikom tvorbe reči je u Ojiru često dok je grupisanje suglasnika dozvoljeno u manjoj meri (nije dozvoljeno da tri ili više suglasnika budu jedan do drugog i takođe se svaki slog (osim ponegde poslednjeg) mora završiti samoglasnikom). U Ojiru se velikim slovom pišu vlastite imenice i prva reč u rečenici (dok su ovde u tekstu, radi bolje preglednosti, sve reči Ojira pisane isključivo velikim slovima). Raspored reči u rečinici nije fiksan ali važno je da se sintgma u rečenici ne razdvaja i ne ukršta sa drugim sintagmama.
	4. IMENICE (NOMENATIVALI)
Imenice su samostalne reči koje se završavaju samoglasnikom. Vrste su: vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne, apstrakne, glagolske i pridevske. Imenice imaju rod, broj i padež. Imenice mogu biti muškog, ženskog, srednjeg i opšteg (neutralnog) roda. Rod se prepoznaje po završnom glasu. Imenice muškog roda se završavaju na -E, ženskog na -A, srednjeg na -U i opšteg (zajedničkog) na -O. Imenice se sa pridevima podudaraju u padežu. Imenice opšteg roda se koriste kada se ne zna ili nije bitan pol ili je grupa koja sadrži osobe različitog pola (npr. kada se kaže učenici to može da znači da je grupa dece muškog pola ili je grupa dece muškog i ženskog pola ali u Ojiru postoji posebna reč za samo muškog (DOCEFE - učenik), samo ženskog (DOCEFA - učenica) ili kada se ne zna ili nije bitan pol (DOCEFO - učenik/učenica)). Imenice imaju svoju jedninu i množinu. Imenice u množini imaju nastavak -LI koji se dodaje na oblik jednine (DOCEFOLI (ili DOCEFI, skraćeno) - učenici/učenici i učenice/učenice). Postoje i imenice koje imaju dvojine - dual koji ima nastavak -CO (OKULUCO = dva oka, oči). Postoje dva padeža. Prvi padež, nominativ (ko? šta?), je jednak samoj imenici a drugi padež, akuzativ (koga? šta? (kamo-gde?)), kod imenica ima nastavak -TI. Kod zamenica, prideva i brojeva nastavak akuzativa je -A. Ostali padeži su jednaki nominativu sa određenim predlogom poput partitivnog genitiva predlogom DA. Akuzativ se koristi osim za pravi objekat i za pravac a nominativ je obično subjekat. “Treći padež” je temputiv (kada?). Temputiv nemaju sve imenice i koristi se samo kod izražavanja vremena (u srpskom genitiv). Nastavak je -ZI (prvog januara - ENOLOZI ANUARIUZI). Vokativ je jednak nominativu, a po pravopisu on se od ostatka rečenice odvaja zapetom.
	5. PRIDEVI (UZINOMINATIVALI)
Pridevi su isključivo nesamostalne reči koje bliže određuju imenske reči a zajednički im završetak -O. Vrste su: opisni (i njima slični: gradivni, vremenski) i prisvojni. Kao nastavak koriste se -LO, a kod prisvojnih -MO. Pridevi nemaju ni rod ni broj već samo padež (nastavak -A u akuzativu a ne -TI kao kod imenica). Komparativ se gradi tako što se na pozitiv prideva doda nastavak -KO a za superlativ doda reč MAGA ispred komparativa. Reč MAGA je nepromenljiva a sam pridev je promenljiv (BONOLO - dobar, BONOLOKO - bolji, MAGA BONOLOKO - najbolji, MAGA BONOLOKOA - najboljeg).
	6. ZAMENICE (KONOMENATIVALI)
Vrste su: lične, pokazne, prisvojne, odnosno-upitne, upitne, neodređene, odrične i opšte ili određene. Prisvojne imaju nastavak za prisvojni pridev (-MO). Lične zamenice (kao i većina drugih) imaju četiri lica. Prvo lice jednine je MO, drugo TO, treće SUO, četvrto GUO. U množini prvo je MI, drugo TI, treće SUI a četvrto GUI. Kod drugog lica je gramatički neispravno koristiti zamenicu TI kao u drugim jezicima za jednu osobu iz poštovanja. Ako je u pitanju jedna osoba onda je treba zvati TO! Prvo lice je sam govornik a drugo slušalac (sagovornik). Četvrto lice ima značenje skoro kao i treće samo što se treće lice prvo spominje a četvrto kasnije, tj. treće i četvrto dele dva nesagovornika. Treba primetiti da zamenica sebe ne postoji zbog postojanja četiri lica. Zamenice SUO i GUO se najčešće koriste međutim mogu se koristiti i zamenice kao što su SUE, SUA, SUU, GUE, GUA, GUU koje označavaju imenice isključivo muškog, ženskog ili srednjeg roda (kada se kaže “on njega” onda to glasi SUE GUEA, a “on sebe” SUE SUEA, dok GUE SUEA znači “onaj njega” a  “ona sebe” SUA SUAA), a postoje i kombinacije poput MAI, TEI, SUAI. Može se koristiti i zamenica ME (što znači ja (kao muško ili moja muška strana) ili MA, TE, TA pa čak i MU i TU nisu gramatički neispravne ali nemaju posebnu praktičnu primenu). Pokazna zamenica za prvo lice na pitanje ko je FO (ovaj), za drugo LO (taj), za treće SO (onaj), za četvrto GO (onaj). Zapazite početna slova za lica: F-, L-, S- i G-, dok upitne zamenice počinju glasom K-. Za pitanje kakav odgovor je FOLO (ovakav), LOLO (takav), SOLO (onakav) i GOLO (onakav). Za koliki FOGO (ovoliki), LOGO (toliki), SOGO (onoliki) i GOGO (onoliki). Čiji je KOMO. Kakav je KOLO. Koliki je KOGO. Upitno-odnosna zamenica koji/a/e glasi KO. Neodređene se grade dodavanjem prefiksa ME- na upitnu ili odnosno-upitnu zamenicu. Kod odričnih je prefiks MI-, a kod opštih MA- (I-). Upitna tamenica ko je KUO, šta je KUU (nije pogrešno ni koristiti KUE što znači ko (muško) ili KUA što znači ko (žensko) ili KUI za množinu). Kod zamenica se nastavak -O može zameniti nastavkom za rod (KOLA znači kakva, LA znači ta, KE znači koji, LI znači ti, te, ta tj. osim nastavaka za rod može se koristiti i nastavak -I za množinu). U Ojiru nema duple negacije  tako da “nikada niko” glasi MAKOBI MIKUO (uvek niko). Univerzalna upitna zamenica KAE se obično upotrebljava samostalno u rečenici (Kae?) i znači: šta, kako, zašto, gde, kada. Kada se ona koristi govorniku nešto nije jasno.
	7. BROJEVI (NUMERULI)
Vrste su redni, zbirni i osnovni. Brojevi se završavaju glasom -O. Oni nemaju rod ali mogu imati padež i broj. 0 - ERO, 1 - ENO, 2 - TUO, 3 - TRO, 4 - KATRO, 5 - KUFO, 6 - LEO, 7 - LEGO, 8 - OKVO, 9 - NINO, 10 - ENORIO, 11 - ENONO, 12 - TUONO, 13 - TRONO, 14 - KATRONO, 15 - KUFONO, 16 - LEONO, 17 - LEGONO, 18 - OKVONO, 19 - NINONO, 20 - TUORIO, 21 - TUORIO ENO, 22 - TUORIO TUO... Brojevi od 11 do 19 se grade nastavkom -NO (12 - TUONO), desetice se grade sa nastavkom -RIO (LEORIO je šezdeset, TRORIO je trideset) a stotine -REO (ENOREO je sto, TUOREO je dvesta). Broj 25 se populartno kaže VIGO ali nije uopšte pogrešno reći TUORIO KUFO. Hiljada je KILO, milion MEGALIONO, milijarda GIGALIONO, bilion (milion miliona) TERALIONO. Uvek se broj čita od najveće cifre. Ispred hiljade, miliona, milijarde se piše njihov broj pa se oni stavljaju u nominativ množine. Broj jedan može da se izostavi pa su u nominativu jednine, tako i imenica iza brojeva idu u množinu  (jedna knjiga se kaže ENO LIBRALI pošto iza bilo kog broja reč ide u množinu, broj 666 se kaže LEOREO LEORIO LEO (ili nabrajanjem LEO-LEO-LEO) a milion i petsto hiljada ENO MEGALIONOLI KUFOREO KILOLI ili MEGALIONO KUFOREO KILOLI ili MEGALIONO EKU - milion i po ili ANIORA KILOLI (pošto je ANIORA 1500) ili nabrajanjem ENO-KUFO-ERO-ERO-ERO-ERO-ERO). Redni brojevi imaju isti nastavak kao i opisni pridevi (-LO) a zbirni imaju nastavak -LIKO. Razlomci imaju sufiks -RA (jedna polovina je TUORA ili ENO TUORALI, a ceolo je ENORA pa je ceo ENORALO). Padež celog broja je padež jedinice (odnosno poslednjeg broja). Ako se od broja pravi imenica dodaje se -ANGU na osnovu (ENOANGU znači jedinica, kec, TUOANGU znači dvojka, ENORIANGU znači desetica, ENORI ENOANGU jedanaestica, ENOREANGU stotka, KILOANGU hiljadarka.). Kod zbira se koristi -LIKO (ENOLIKO znači približno sam ili jedan, jedna, jedno, TUOLIKO znači dvoje, TUOLIKE znači dvojica, ENORILIKE desetorica. ENOLIKOGE znači usamljenost a TUOLIKOGE dvosamljenost).
	8. GLAGOLI (FACETIVALI)
Glagoli su promenljive reči koje onačavaju radnju, stanje ili zbivanje a završavaju se na -E. Glagolski vid može biti svršen ili nesvršen. Njihov vid se razlikuje po nastavku. Glagoli svršenog vida se grade nastavkom -RE a nesvršenog -TE. Postoje tri osnovna vremena. Sadašnje vreme se gradi nastavkom -ME, prošlo -LE a buduće -SE (MO GENUTELE - išao sam, MO GENUTEME - idem, MO GENUTESE - ići ću). A nastavci -A za prošlo, -O za sadašnje i -I za buduće kada nema subjekta (obično su zbivanja u prirodi - bezlične rečenice: TONUTEO - grmi). Prošlo vreme se ondnosi na nešto što se vršilo ili izvršilo u prošlosti, buduće na nešto što će se vršiti ili izvršiti u budućnosti a sadašnje na nešto što se vrši (ili izvršava) u sadašnjosti, što je uvek istinito ili uobičajno. Imperativ, zapovedni način, se gradi nastavkom -FE (GENUTEFE - idi/idite). Složeni potencijal se gradi nastavkom -U na vreme kada će se vršiti ili izvršiti radnja (ali bez E) za vreme kada želimo da to bude (MO SIKRIBETEMUME - sada želim da sada pišem - ja bih da pišem, MO LEGETEMULE - želeo sam da (sada) čitam), samo -U kod običnog potencijala (MO GENUTEU - išao bih) ili sa -LUGE, -MUGE, -SUGE ako se odnosi na uslov (INA TO SIKRIBETELUGE - da si pisao, IGI TO SIKRIBETEMUGE - ako pišeš, IGI MO SIKRIBETESUGE - ako budem pisao). Kod glagolskih priloga se na oblik za vreme doda nastavak za prilog ili zameni -E sa -I za opšti prilog tako da postoji sadašnji (-MEMI), prošli (-LEMI) i budući (-SEMI) glagolski prilog. Kod trpnog glagolskog prideva doda se nastavak za pridev (-LO) na glagol sa vremenom (tako da su nastavci -LELO, -MELO i -SELO, stime da se -MELO može skratiti na -LO - SIKRIBETELO - pisan) a kod radnog glagolskog prideva nastavak -RO (a mogu se graditi i imenice nastavcima -RE, -RA, -RU - tako da su nastavci -LERO, -MERO, -SERO, stime da se -MERO može skratiti na -RO - SIKRIBERO - onaj koji piše). Glagolski prilog prošli se odnosi na nešto što se vršilo ili izvršilo pre neke radnje, sadašnji na nešto što se vrši paralelno sa nekom radnjom i budući na nešto što će se vršiti ili izvršiti posle neke radnje. Predikat i radnja glagolskog priloga moraju imati isti subjekat. Korišćenjem reči LUA (“pre”) i LUE (“posle”) mogu se graditi složena vremena (MO LUA GENUTELE - bio sam išao (pre), MI LUE GENUTESE - mi ćemo (nekada) ići) tako da LUA i prošlo vreme govore o radnji u prošlosti pre nekog trenutka a LUE i prošlo vreme o radnji posle nekog trenutka u prošlosti, LUA i sadašnje vreme imaju funkciju sličnu aoristu i imperfektu a LUE i sadašnje vreme o radnji koja će se sigurno dogoditi neposredno nakon što je izrečena a LUA i buduće vreme se odnose na radnju pre nekog trenutka u budućnosti dok o radnji posle nekog trenutka u budućnosti govore LUE i buduće vreme. Važno je i poznavati tri tipa ravnopravnih rečenica: Ja volim da ja govorim. - MO AMATEME INA MO LINGUATEME. Ja volim govoriti. - MO AMATEME LINGUATE.  Ja volim govorenje. MO AMATEME LINGUATEGATI. A čuvena rečenica - Ja volim tebe. - glasi: MO AMATEME TOA.
	9. PRILOZI (UZIFACETIVALI)
Zajedničko im je da se završavaju glasom -I. Kod kratkih priloga kod kojih nije bitno koje su vrste (ali su najčešće za način) imaju nastavak -I. Neki prilozi imaju i komparativ i superlativ i on se gradi kao kod prideva. Prilozi za način se grade nastavkom -MI, za vreme nastavkom -BI, za mesto -NI, za učestalost -SI, za količinu -GI i za uzrok -FI. Kao pitanje gde (mesto - u šumi) koristi se KONI, za kuda (putanja - šumom, kroz šumu) KONI, za kamo (smer - u šumu) KONI, za kada (vreme - petog časa) KOBI, za kako KOMI, za koliko KOGI, za zašto KOFI i za koliko često KOSI. Ispred osnove (bez K) se dodaju prefiksi F-, L-, S- i G- za određeno lice, odnosno K- za upitno značenje, MA- za opšte, MI- za odrične i ME- za neodređene (MA-, MI- i ME- se dodaju upitom obliku) - slično kao kod zamenica.
	10. PREDLOZI (LOKOTIVALI)
Najvažniji predlozi: od (za mesto i vreme) LOK, do (za mesto i vreme) KOL, od (za poreklo i (deoni) genitiv) DA, iz ERI, sa IRI (društvo) i VIA (oruđe), sa (genitiv) KRO, kod KATE, pored AKTO, preko KREO, kraj DOKRO, sred SOKO, usred VASOKO, oko SOCE, izvan ERIVENO, iznad ERINODO, ispod ERIDONO, iza SESE, između ERILEMO, duž DULO, prema, ka (dativ) DI, kroz SASA, uz EZE, niz NIE, u VA, na OVE, o ABE, nad NODO, po POKO pri TERI, posle PESETE, nakon PAERO, uoči VEI, zbog KUESTO, za DLA, radi PFE, bez ANI, mesto LOKA, umesto, namesto INULOKA, van VENO, pod DONO, među LEMO, malo MIKRA, puno MAKRA. Za u, na se koristi INU. A DIO može da se koristi umesto bilo kog predloga.
	11. VEZNICI (NEKSOTIVALI)
Najvažniji veznici: i ENE, niti NINI, pa GOI, ili ORI, a ALA, ali ABO, nego GAUA, već EFE, da/ što INA, ne ANO, jer IZO, ako IGI, pošto NAEKO, kad OBI, čim IMA, dok DUME, kao IVA, možda SAE.
	12. REČCE (RELIKTOTIVALI)
Najvažnije rečce: da INO, ne NIGO (kao prefiks N- ili NI-), zar INOS, neka SEU, ala ALU, baš LIO, evo FENO, eto LENO, eno SENO, eno2 GENO, takođe TUA, od strane APSO, prošli LUA, sledeći LUE. Univerzalna upitna rečca (u srpskom: da li) glasi DE. Upitene rečenice se grade po principu: DE SUBJEKAT PREDIKAT OBJEKAT? ili SUBJEKAT PREDIKAT OBJEKAT, KAE?, dok obična rečenica ima redosled SUBJEKAT PREDIKAT OBJEKAT. Ovaj redosled nije potreban ali je preporučljiv. Takođe u jednoj rečenici pojedine celine (sintagme) ne smeju biti razdvojene (pridevi uz imenice, prilozi uz glagole). Kod složenih rečenica se rečenice odvajaju zarezom ako je prva zavisna (npr. kod prepričanog govora “MO SUAA AMATEME.” - INA SUO SUAA AMATEME, DICEREL SUO. ili “MA ETEME FINI.” - SUA DICERELE INA SUA ETEME FINI.).
	13. UZVICI (INEPFOTIVALI)
Jao!, kuku! je VE! ili OI!. Hej! je EVE!. Haha je KEKE. Petao kukuriče KUKURUKU a pas laje VOU-VOU dok mačka mjauče MAU-MAU.
	14. TVORBA REČI (FORMATEKCOE - FORMAMA DA VERBALI)
Prilikom tvorbe reči izbegava se stvaranje složenica i nagomilavanje suglasnika. Ojir teži ka samoglasnicima. Reč mora imati barem dva slova.
	Značenje imenica može biti umanjeno ili uvećano (deminutiv i augmentativ). Kod umanjenog značenja se dodaje nastavak -BO (što u srpskom odgovara nastavku -ak, -čić, -ić, -ac ili -če kod muškog tj. -ica ili -če kod ženskog tj. -ce, -ešce, -ašce, -ance ili -ence kod strednjeg roda) a kod uvećanja -PSO (što u srpskom odgovara nastavku -ina, -etina, -urina, -uština ili -uljina), ali u Ojiru postoji i viši stepen augmentativa (ako označava jedinstvenu stvar koja je se ističe većim brojem svojih osobina) koji ima nastavak -CAO.
	Zbirne imenice se grade tako što se na običnu imenicu doda nastavak -LIKO, one nemaju množinu. One su roda kojeg su prvobitne imenice. Takođe se iz ovog nastavka može nastati imenica ženskog roda (-LIKA).
	Gradivne imenice nemaju množinu. One se grade od nastavka -RIKO. Rod im se takođe određuje od osnovne imenice koja bez ovog nastavka ima značenje jedno, parče, grumen, čaša.
	Apstraktne imenice su muškog roda roda. Pridevne (što u srpskom jeziku odgovara nastavku -ost, -stvo, -ota, -oća ili -ina), glagolne (što u srpskom jeziku odgovara nastavcima -aj, -lo ili nultom) i imenične (što i srpskom jeziku odgovara nastavku -stvo) imaju nastavak -GE.
	Glagolske imaju nastavak -GA koji se dodaje na infinitiv (što u srpskom odgovara nastavku -nje ili -će pošto se te imenice u srpskom grade od trpnog glagolskog prideva) i -ženskog su roda ali mogu imati i nastavak -MA (što u srpskom odgovara nastavku -ba, -va, -njava, -eš, -aj, -ak, -ljava, -nja ili nultom nastavku) i takođe su ženskog roda.
	Pridevske imenice su imenice dibijene transformacijom prideva ili korišnjenjem nastavaka za rod (nastavak -LE za muški, -LA za ženski i -LU za srednji rod). Koriste se obično kada se prvobitne imenice izostave. Pridevi ne mogu imati osobine imenice pošto su nesamostalne reči, jer ako se koriste kao imenica onda i jesu imenica (razlikujte BONOLOA RUFOTI i BONOLOTI jer je u prvom primeru pridev u akuzativu a u drugom pridevska imenica u akuzativu!).
	Kod imena vršioca radnje dobijenih glagolom (što u srpskom odgovara nastavku -ac, -ar, -lac, -ač ili -telj za muški rod odnosno -lja, -ulja, -ara, -ača ili -uša za ženski) i kod imenica dobijenih imenicom (što u srpskom odgovara nastavku -ar za muški i -ka ili -ica za ženski rod) koristi se nastavak -VE za muški odnosno -VA za ženski rod. Postoji i nastavak -KE odnosno -KA ako je vršilac radnje ujedno i umetnik (kao pisar i pisac). Postoji takođe i nastavak za opšti rod ( -VO odnosno -KO).
	Kod imaoca osobine kod glagola (što u srpskom odgovara nastavku -ik ili -ica i -ica ili -ka za ženski) i kod prideva (što u srpskom odgovara nastavku -ak, -ac, ili -ik i -ka, -ica ili -uša za ženski rod) nastavak je -FE za muški i -FA za ženski rod odnosno -FO za opšti i -FU za srednji.
	Kod životinja za muški rod je -E, ženski -A, srednji -U i opšti -O(to su ujedno i nastavci za rod). Biljke su ženskog roda i imaju nastavak -NGOA (što u srpskom odgovara nastavku -aka, -ica, -ac, -ika, -ak ili -va. Odnosno -NGOU za plod. Ali postoji i kombinacija sa -MBU).
	Kod pripadnika naroda se koristi -SE (što u srpskom odgovara nastavku -janin, -anin, -anac, -janac ili -ac) za muški, -SA (što u srpskom odgovara nastavku -kinja, -ica ili -ka) za ženski, -SU za srednji i -SO za opšti. Kod stanovnika gradova se koristi nastavak -DE odnosno -DA, -DU i -DO. Kod pripadnika vera koriste se nastavci -TE, -TA, -TU, TO.
	Kod prostora razlikuju se mesto rada (glagola) ženskog roda sa nastavkom -NA (za prostor unutra) ili muškog sa (za prostor na otvorenom) -NE (što u srpskom odgovara nastavku -onica odnosno -ište), vremenski srednjeg roda -TIE (što u srpskom odgovara nastavku -ište ili -lo). Države imaju nastavak -EA i ženskog su roda, a naselja su srednjeg roda i imaju nastavak -IU, gradovi -ZO, sela -ZU a glavni gradovi -ZE. Kod prostora u kome se posluje nečim (odnosno čuva se) nastavak je -NOA (što u srpskom odgovara nastavku -ica, -ana ili -ara). Kod oblasti vezani za prirodu -SANCA (što u srpskom odgovara nastavku -ija, -ak, -ik, -ar, -luk, -ište). Dok oblasti koje je stvorio čovek (a koje nisu države tj. one su pokrajne, opštine, kontinenti, ostrva.) imaju nastavak -IA i ženskog su roda.
	Za imaoca zanimanja (u srpskom sufiks ist(a), u Ojiru se ovaj nastavak koristi i u još nekim slučajevima) se koristi sufiks -DIAS i nastavak za rod (-E, -A, -U, -O), dok sufiks izam glasi -IZOEM i koristi se u još nekim slučajevima. Za nauke se koristi nastavak -OA (matematikoa). Za bolesti i još neke stručne pojave se koristi nastavak -UA (okto-fom-ua je okto-fob-ija ili strah od broja osam). Sufiks -FIM (na srpskom fil) sa nastavkom za rod označava onog ko voli pojavu koja je osnova dok je sufiks -FOM (na srpskom fob) sa nastavkom za rod ima suprotno značenje, a sufiks -EIM (na srpskom id) za ono što je slično osnovi. Sufiksi kao -er ili -or za vršioca radnje se ne koriste pa se zamenjuju domaćim sufiksima. Sufiks za proces kao -acija zamenjuje se sufiksom -EKCOE. Sufiks -log se zamenjuje sa -NG(OA), -teka sa -TEKS(OE), -drom sa -DRAM(OE), -bus sa -BOK(OE). Prefiks aero- se zamenjuje sa ARO-, auto- sa AFTO-, hidro- sa AGUO-, agro- ostaje AGRO-, bio- je VIVO-.
	Imenice sa značenjem predmeta kojim se vrši neka radnja dodavanjem sufiksa -NGU (što u srpskom odgovara nastavku -ač, -ača, -ljka, -aljka, -lica, -lo ili -ež. Ali postoje i kombinacije sa -COE, srednjeg roda). Za imenice dobijenim vršenjem neke radnje -KCU (što u srpskom osgovara nastavku -ac, -ica, -ika, -uška, -ina, -ača, -ač, -ka -arka ili -ište. Ali postoji i kombinacija sa -NCOE). Kod imenica koje imaju poreklo od neke stvari -FRU ili -PSU.
	Kod glagola se prefiks PO(S)- koristi za početak neke radnje, PA(S)- za završetak neke radnje. Predlog iz je E(R)-, u je V(A)-, od je LO(K)-, do je KO(L)-, na je OV(E)-, u i na IN(U)-, preko je KR(E)-.
	Pridevi se obično završavaju na -OLO. Ako se ovo promeni u -ELO onda to E ima isto značenje je kao i EIM. Glagoli se obično završavaju na ETE, odnosno ERE.
	Srotstvo putem braka ima prefiks ZO-.
	Kod transkribovanja vlastitih imenica poštovati sledeća pravila: Pravilno je i na osnovu fonema i na osnovu grafema. Kod srpskog jezika glasovi koji postoje prepisati, a H prevesti kao K, Đ kao D, Č kao C, Dž kao G, Lj kao L, Nj kao N, Š kao S, Ć kao T, Ž kao Z a J se izostavlja. Prezimenima dodavati nastavak -UI, a imenima dodati glas tako da imaju adekvatan završetak za rod (Bošković Nikola glasi Boskovitui Nikolae, Jovanovski Milan glasi Ovanovskiui Milane). Prvenstveno prevoditi tvrđim glasovima (C, G). Italijansko Dz prevesti sa C, rusko jeri (i slične glasove) sa I,  slovensko ŠT sa ST, a ŠĆ (odnosno ŠJ) sa SIC, nemačko Ü sa U.